Krčma "Macan"

Nakon kratke šetnje Sakura stiže u krčmu. Pogled joj je lutao po ovom lepo uređenom objektu. Osebe u ovoj krčmi bile su lepo obučene kao i samo osoblje. Sve je bilo prijatnije nego u prošloj krčmi. Dok se divila urednosti ove krčme, pogled joj je stao na dobro poznatom licu. To je bio Tien. Odmah se osmehnula i krenula ka njemu ali kada mu je malo bliže prišla primetila je neku dozu pogubljenosti u njegovom pogledu. Interesovalo ju je šta se desilo ali je odlučila da takva pitanja ostavi za kasnije. Veselo je koračala ka Tienu. Stla je ispred njega te mu uz osmeh rekla:

"Zdravo Tien. Nisam te dugo videla."

Priđe mu te ga zagrli i sede pored njega. Mahnula je konobaru i poručila samo vodu jer nije bila raspoložena za išta drugo. Kada joj je voda stigla uzela je gutljaj te opet pogledala u Tiena.

"Šta se deslio. Zadnji put sam te videla u onoj krčmi. Bili smo sa Itachijem i ja sam zaspala. Kada sam se probudila nije vas bilo. Dakle, gde je Itachi? I da li si video Nagita? Ipak je prošlo mnogo vremena od kad ga nisam videla."

Toplo mu se nasmeja očekujući odgovore.

Kada Sakura ču Tienove lepe reči upućene njoj još više se nasmeja. Pažljivo ga je slušala.

"Ne mogu da verujem da je Itachi pobegao. Iskreno mi se činio kao osoba koja je mnogo povređena od strane neke njemu važne osobe pa sam samim tim i ja bila pomalo tužna. Prosto, nisam znala kako da mu pružim utehu. Ali, kako mi se čini, izgleda da ima nešto loše u sebi."

Nakon što je čula da su izgubili jednu oblast, videla je kako ta informacija Tienu nije pala baš najlakše. Brižno mu se nasmejla te rekla:

"Nije sve izgubljeno. Ja znam tebe i znam koliko si se naporno borio. Bitno je da si dao sve od sebe zar ne? Ipak, pobeda je pobeda. Znam da ćeš u sledećoj borbi biti još bolji! Mogu da zamislim koliko ti teško pada to što si ti bio prisutan tokom gubljenja teritorija ali hej, da je neko drugi bio na tvom mestu verovatno ne bi izvukao živu glavu. Trebaš da budeš svestan svojih kvaliteta i činjenice da si uspeo da iz borbe protiv dva velika protivnika izađeš kao pobednik znaš... Čestitam ti na unapređenju, ipak je to velika čast."

Od tolikog pričanja Sakura se veoma umorila te je ponovo uzela gutljaj vode. Zatim je opet pogledala u Tiena.

"Da li znaš ko je još unapređen? Verovatno je to bio tvoj saborac ali nisam uspela da doznam ko je to bio pa..... I da! Vidi. Uspela sam."

Pokaza na uniformu Koto grada te sa dečijim ponosom rekla:

"Sada ja neću stajati sa strane kao u prošloj borbi. Dok ste vi bili na putu i ja sam postala vojnik ali izgleda da napredujete brže od mene.."

Kada je Tien naručio dve čaja Sakura se odmah raspoloži. Čaj je ubrzo stigao i Sakura odmah uze jedan gutljaj. Čaj je bio veoma umirujuć i bio je lepog ukusa. Ovakav čaj pila je dosta puta kada je bila manja i veoma joj je prijao.

"Hvala ti. Iskreno, dugo nisam pila ovako dobar čaj.. Ali što se noviteta tiče, nipta se spacijalno nije desilo osim što sam postala vojnik. Možda je malo smešno ali me je Orion naterao. Izgleda da je problem bio samo u mojoj glavi a da sam se sama pitala verovatno nikada ne bih otišla. Kada sam završila ispit nadala sam se da ću vas sresti negde. Tako sam čula da si na misiji pa sam odlučila da odem i da te sačekam ali te nigde nisam pronašla. Vojnik koji je nadgledao kapiju me je gledao kao čudakinji u jednom momentu ali mi je to iz nekog razloga bilo smešno.. Kako si ti? Ima li nešto novo kod tebe? I da, nikako da te pitam, da li si sreo Nagita? Nisam ga videla od onog incidenta u parku..."

Kada je čula Nagitovo ime odmah se nasmešila. Bilo joj je drago zbog svega što su njeni prijatelji postigli. Kada je čula da Tien pominje Oriona odmh je pogledala ka nebu iako je znala da ga neće videti kroz krov krčme.

"Pošto ni sam nisi svestan koja je tvoja zvezda, zašto ne pogledaš Sirijusa. Nalazi se veoma blizu Oriona i važi za jednu od najsjajnijih zvezda. Takođe, nekako je povezana sa Orionom što bi značilo da bi bio povezan sa mnom i sa Ngitom."

Rekla je to i dalje gledajući u plafon nekako zamišljeno.

"Još jednom ti čestitam. Velika je čast i privilegija videti kralja. Znala sam da ćeš uspeti!"

Rekla je to uz neki dečiji osmeh. Nastala je mala tišina koju su oboje hteli prekinuti pa su upali u reč jedno drugom. Nasmejala se te prvo saslušala Tiena.

"Pa, moram da priznam da volim muziku ali se baš i ne razumem u nju. Kao mala sam više uživala u cvrkutu ptica i pomeranju lišća pa nisam baš navikla na ovakvu vrstu zvukova ali sam otvorena prema svakoj vrsti umetnosti."

Sakura je polako ispijala ostatak čaja. Uživala je u njemu jer ga je njegova toplota umirivala.Kada je čula da treba da krene na misiju bila je veoma uzbuđena ali i pomalo uplašena nije znala šta da kaže. Par minuta se premišljala dok je Tien čekao njen odgovor. Po glavi joj se vrzmalo mnogo pitanja ali ni na jedno nije znala odgovor. Kada je htela da odustane, pogledala je ka nebu i setila se da je Orion čuva i da joj ne bi dopustio da propusti priliku.

"U redu. Ali, da li idemo sami ili će još neko poći sa nama?"

Upitala ga je i ako nije očekivala potvrdan odgovor jer po njegovim rečima, ova misija je bila isuviše jednostavna...

Sakura je saslušala Tiena te klimnula glavom. Trudila se da ne izgleda uplašeno i ako je u sebi bila pomalo uplašena. Kada je videla da Tien kreće, ćutke je krenula da ga prati. Čim je izašla iz krčme pogledala je nebo gde ju je Orion pozdravljao. Sijao je i to joj je stvaralo neku vrstu sigurnosti. Pogledala ga je te sa osmehom tiho prošaputala:

"Iskoreno se nadam da ću izaći živa iz ovoga. Orione, molim te, čuvaj me. Veruj u mene, to mi je trenutno najviše potrebno.."

Još uvek u Nagitovom naručju Sakura mu se igrala sa pramenima njegove kose. Često bi prebacivala pogled sa njegove kose na njegove oči gde se duga zadržavala. Želela je da mu posveti svaki sekund. Kao da je polušavala da nadoknadi svaki minut koji je provela bez njega. Nije obraćala pažnju na ulice jer je znala da se Nagito brine o tome. Uživala je u tišini koju bi ponekad prekinuo njegov prelepi glas koji joj je previše prijao. Slušala ga je sa velikom pažnjom te mu zamišljeno rekla:

"Ni sama nisam sigurna koji si ti čin trenutno... Prosto, dok sam pričala sa Tienom rekao mi je da ste ti i on išli na neku važnu misiju. Nakon pobede niste baš najbolje prošli ali ipak, pobeda je pobeda. Koliko sam načula iz priča kasnije ste išli kod kralja što je velika čast.... Ukratko.. Čim si išao kod kralja na velikoj si poziciji.. Nisam sigurna zašto ti nisi upićen u to..."

Nagito ju je nakon toga pustio. Videla je da se nalaze ispred krčme pa se ispravila i namestila svoju uniformu koja se malo pogužvala. Čim su ušli osetio se veliki miris alkohola. Ljudi su uživali uz osmeh i pesmu. Sakura je jače stegla Nagitovu ruku te su zajedno krenuli ka šanku. Čim je Nagito poručio sve Sakura je već bila spremna da poruči.

"Ja ću samo krompiriće... I neki umirujući čaj... To je to."

Rekla je te polako prišla Nagitu. Zatim mu je tiho rekla:

"Ja.... Ovaj... Nisam baš ljubitelj alkohola..."

Dok je čekala njegovu rekaciju on je krenuo prema sobi. Dok je otključavao vrata kratko se nasmejao. Bilo joj je pomalo čudno i neprijatno što je sve pogrešno protumačila. Nije znala šta da mu odgovori pa je samo pocrvenela. Spasilo ju je otvaranje vrata. Čim su ušli pogledala je u prelepu prostranu sobu sa velikim prozorom. Odmah je prišla prozoru i otvorila ga. Oslonila se na prpzor i sa uživanjem gledala ka Orionu koji se odlično video sa tog mesta. Nakon par sekundi, preusmerila je pogled ka Nagitu. Nasmejala se i bacila se na krevet pored njega. Upala je u njegov zagrljaj i u osmeh mu rekla:

"Pa.... Ne bih baš da kvarim trenutak ali da li želiš da mi ispričaš šta se to toliko loše desilo? U praku si mi rekao da se desilo nešto što te je uplašilo..."

Pitala ga je dok je gledala u njegove oči u kojima se na par sekundi izgubila.

Sakura je uživala u Nagitovom zagrljaju ali ga je slušala sa velikom pažnjom. Kada je završio sa pričom još jače ga je zagrlila te mu rekla:

"Nemoj ti da se brineš. Nisi ti kriv. Prosto, nisi znao niti imao mogućnost da znaš.. I nemoj se brinuti tvoja tajna je sigurna sa mnom."

Reče te ga pogleda sa smeškom. Kada se okrenula videla je postavljen sto sa njihovom hranom. Ustala je sa kreveta i sela do Nagita koji je već sedeo za stolom. Uživala je u jelu dok je krišom posmatrala Nagita. Bilo joj je mnogo slatko kako je uzimao pečene krompiriće. Kada su završili sa jelom Nagito je uzeo vino koje se nalazilo na stolu. Čim joj je zatražio ružu odmah mu ju je pružila. Bila je veoma uzbuđena dok je posmatrala kako od pra kapi vina boji ružu. Oduševljeno se nasmejala te uzbuđeno rekla:

"Ja ne mogu da verujem. Ovo je prelepo Nagito. Osećam se kao maleno dete koje gleda one ulične mađioničare. Hvala ti.."

Zatim ga zagrli i uze ružu nazad pa otisnu sitan poljubac na Nagitove usne. Slušala ga je dok je skakutala po sobi poput deteta i divila se ruži. Priđe mu te ga uhvati za ruku.

"Naravno, zašto da ne? Mislim da je i vreme."

Reče te skine jaknu Koto grada i položi je na stolicu. Odmah skine obuću te polako legne na krevet gde je već bio Nagito. Namesti se u njegov zagrljaj te utonu u carstvo snova...

......

Kada je jutro osvanulo Sakura otvara oči i ugleda prelepu osobu koja je još uvek pospana. Poče da ljubi Nagita kako bi ga probudila.

"Hajde... Moramo da ustanemo... Idemo da obiđemo naša mesta.."

Reče te ga opet poljubi. Nakon kratkog vremena su se spremili i pokupili svoje stvari te polako izašli iz krčme.