The Great Gate

Ogromna kapija kroz koju se ulazi u grad Koto. Sa svih strana se jasno vide ogromne zidine koje čuvaju grad od napadača. Čuvari konstantno patroliraju okolo kako bi uhvatili svakog nepozvanog gosta.

Sakura se razigrano šetala i približavala kapiji. Što je bila bliže, to se više divila lepoti ove građevine. Svaki sitan detalj odrađen je sa velikom pažnjom i strpljenjem. I iz daljine joj je kapija izgledala prelepo ali kada ju je videla na nekoliko metara od nje shvatila je koliko je kapija veličanstvena. Tien i Sakura su par trenutaka čekali starca kog treba da štite. Čim ga jeSakura primetila da dolazi u daljini, uspravila se i odmah dobila ozbiljan izraz lica. Nije želela da izgleda detinjasto ali izgleda da joj to nije pošlo za rukom zbog komentara tog starca. Već je bila pomalo mrzovoljna ali kada je čula Tienove reči odmah se oraspoložila. Klimnula je glavom i polako krenula ka svom mestu u formaciji. Čim su se svi spremili, polako su krenuli izlaziti kroz kapiju...

"Valjda će sve proći u najboljem redu. Jesam li ja sve ponela?"

Rekla je to te krenula da opipava leđa. Osetila je štap koji je koristila na ispitu i odmah se smirila. To joj je trenutno bilo navažnije da ponese.

"Orione, možda se ne vidiš zbog svetlosti dana ali znam da si tu. Zato, navijaj za mene."

Nakon duge šetnje Sakura je stigla do velike kapije. Na trenutak je zastala i divila se lepoti građevine pa je zastala pre nego što je ušla u grad.Skinula je ptičicu sa ramena i rekla:

"Eh, pa ovde se rastajemo ptičice. Nadam se da nećeš ponovo zalutati negde gde je opasno za tebe. Vidimo se!"

Reče te prođe kroz kapiju. Na ulazu je rekla vojniku da je misija završena a on potvrdno klimnu glavom. Odlučila je da ode da se prošeta jer više nije znala šta da radi.

Nakon kraće šetnje po ulicama stigli su do glavne kapije. Sakuri i nije bilo baš najjasnije zašto se ovde nalaze jer je mislila da će samo patrolirati ulicama.. Ipak, kada su trebali da izađu čvršće je stegla Nagitovu ruku te mu rekla:

"Mislila sam da ćeš patrolirati ulicama ali nema veze. Kako god, bitno je da idemo zajedno."

Zatim se osvrnula oko sebe i videla da ih niko ne gleda. Otisnula mu je kratak poljubac na usne i odmah uspravila kao da se ništa nije desilo.

Nakon dugog i pomalo iscrpljujućeg hodanja, stigoše zajedno pred ulaz. Dok još nisu ušli, zastala je te ga kratko poljubila.

"Sada možemo da uđemo"

Rekla je te se nasmejala. Zajdeno su prošli kroz kapiju ulazeći u Koto. Na momenat je pomislila na ulice gde je sve počelo. Pomalo su joj nedostajale i zanimalo ju je šta se odvija tamo. Pogledala je Nagita i zatim ga zagrlila.

"Ja bih da se prošetam našim ulicama. Idem da vidim šta se tam dešava. Da li se nešto desilo našoj klupici.. Ako ti budem trebala, potraži me tamo."

Prišla mu je bliže licu i otisnula sitan pojubac na njegove usne. Pojurila je ka ulicama kada se setila da mora imati razlog za šetnju po ulicama. Vratila se i užurbano dobacila vojniku:

"Idem da proverim stanje na ulicama."

Nakon kraćeg koračanja, Sakura ugleda prelepe velike kapije koje i ovog puta oduzimaju dah. Par minuta je čekala Dantea o kom je Nagito govorio. Čekajući naišla je na jednog od čuvara te je odlučila da vidi zna li on nešto.

"Izvinite, da niste ovde sreli nekog od novih vojnika? Trebao bi na misiju sa mnom ali ga nisam srela."

Kada je saslušala čuvara, shvatila je da je Dante izgleda otišao bez nje. Već je pomalo gubila živce jer je morala da ode iz Nagitovog zagrljaja sada još i Dante. Pitala je za instrukcije pa je polako krenula u nadi da će ga sresti.