Musashi
Admin
Level: 10
Ulice Siromašnih
Ned Dec 06, 2020 7:44 pm
Često na glavnim ulicama stvara pometnju ako se nađe neko iz siromašnog sloja te se vrhovna vlast smilovala i izgradila ulice sa minimalnim budžetom za najniže slojeve društva. Ove ulice su najmanje održavane, one su takođe izolovane od ostatka grada tako da ne možete izaći odavde bez nekog specijalnog razloga. Na ovaj način vrhovna vlast čuva grad od prljanja. U ovim ulicama ne postoji nijedan lokal u kome se može sesti, sve su samo tezge koje stoje ispred malih objekata koji su prekriveni nekim platnom pa liči na šator. Ovde takođe lutaju razni osuđenici za zločine i slično. Ovim ulicama patroliraju stražari u grupama, neki patroliraju po zidinama oko ovog izolovanog mesta.
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Pet Dec 11, 2020 12:30 am
Sedeo je tako tako bezbrižno u svom mračnom kutku gledajući ljude na ulicama kako bezciljno lutaju i pokušavaju na neki način dostići neki njihov izmišljen cilj. Nisu imali svest da taj njihov cilj nema nikakve šanse da se ostvari osim ako svoju dušu ne prodaju demonu, vođi ovog sela punog očaja. Mnoga pitanja su ga mučila ali nije trepunuo, nije se ni pomerio ni milimetar. Izgledao je kao mrtvi bledi leš. Međutim u trenutku bi pogledao gore prema pustom nebu i samo u tom trenutku bi se osetio živim. Stisnuo je levu ruku koja mu je bila umotana u tkaninu i kroz stegnute zube bi počeo da se smeje.
Koliko još... koliko još očaja će ovaj tmurni svet iskusiti.. Kada će sve to prestati? Hahahaha... Kada... znam kada..
Rukom je uhvatio svoju glavu i opet krenuo sam sebi u bradu da se smeje.
Hahahahahahahah... Jedva čekam... To vreme će uskoro doći ahahahahaah...
Nastavio je da se smeje još koji minut, njegov čudan smeh se prostirao niz mračnu zabačenu uličicu u kojoj se krio ali nije privlačilo pažnju. Ljudi su navikli na njega, ali nikada nisu otkrili šta je on uopšte.
Koliko još... koliko još očaja će ovaj tmurni svet iskusiti.. Kada će sve to prestati? Hahahaha... Kada... znam kada..
Rukom je uhvatio svoju glavu i opet krenuo sam sebi u bradu da se smeje.
Hahahahahahahah... Jedva čekam... To vreme će uskoro doći ahahahahaah...
Nastavio je da se smeje još koji minut, njegov čudan smeh se prostirao niz mračnu zabačenu uličicu u kojoj se krio ali nije privlačilo pažnju. Ljudi su navikli na njega, ali nikada nisu otkrili šta je on uopšte.
Kawamatsu
Ronin
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 10:43 pm
(Kawamatsu se setao ulicom siromasnih dok nije ugledao nekog da sedi u mracnom kutu u jednoj mracnoj ulicici)
hej jesi li dobro,
(rekao je kawamatsu i posao prema toj osobi)
auuu kako je hladno (rekao je kawamatsu dok je isao prema tom liku)
hej jesi li dobro,
(rekao je kawamatsu i posao prema toj osobi)
auuu kako je hladno (rekao je kawamatsu dok je isao prema tom liku)
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 10:48 pm
Dan ... dan kao dan tekao je srazmerno bez nekog komesnja u njegovom zivotu sem sto je tretiran kao poslednji pacov na kugli zemaljskoj nista se nije menjalo ... ni dan ni onaj starc sto pored njega prodje ni sum vetra ni zvuk gavranova sto se nad njegovom glavom skupise te ko ' skupina crnih misli pocese da se roje po nebu i da "grakte" sluteci zlo . Tien iskoci iz svojih dubokih misli i nastavi tumarati uzasnim puteljcima koji licise na neke umljackane staze ili ulice .
Ovaj grad ova propast je sve osim mesta za zivot...
U jednom gordom casu odluci da se osmehne u inat svemu pogotovo gradu i onima koji su zasluzni za ovu katastrofu i glad pored svega toga .
Hju...koliko vec pesacim mogao bih i da se odmorim nije neko mesto na kome bi posedeo ali ipak moram...ovde su potrebne promene...
Osloni se laktom na jedan obliznji zid te nastavi da razgleda rasulo koje ga je okruzivalo.
- Crows:
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 10:56 pm
Sedeo je naslonjen na hladan kameni zid urusene gradjevine kad odjednom njegovo unutrasnjo cepanje duha prekinuse zvuci koraka koji su odjekivali ovom uskom ulicom. Podigao je glavu i njegove oci pune ocaja ispunise se velikom nadom jer su ugledale lik neke osobe. Izgledala je cudno ali za Nagita to nije bilo nista cudno, svako je cudan ipak. Medjutim njegovo srce puno ocaja biva tek ispunjeno nadom kada zacu glas te osobe.
"Dobro sam hvala na pitanju, neka topla nada me je ispunila zbog tvoje pojave. Vidim u ocima da ti je hladno. Izvoli.
Nagito ispruzi ruku sa jednim cupavim djebetom nudivsi ga nepoznatoj osobi. Za to vreme sa toplim ocaravajucim osmehom upita.
Moje ime je Nagito, kako se ti zoves?
"Dobro sam hvala na pitanju, neka topla nada me je ispunila zbog tvoje pojave. Vidim u ocima da ti je hladno. Izvoli.
Nagito ispruzi ruku sa jednim cupavim djebetom nudivsi ga nepoznatoj osobi. Za to vreme sa toplim ocaravajucim osmehom upita.
Moje ime je Nagito, kako se ti zoves?
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 11:02 pm
Opazio je dve osobe koje razgovaraju nije imao nameru da se priblizava osetio je potrebu da bude sam i da ih neko vreme bar malo posmatra ipak u ovom gradu nisi mogao da verujes svakom zato se drzao dobre distance naspram dve osobe , koliko je mogao da opazi jedan od njih je imao malo duzu kosu pol nije bio odrediv ali nije previse mario .
Zadrzacu se jos par minuta cisto da se osiguram da nisu razbojnici , jedino sto imam je nekoliko novcica za hranu ne bih da ih izgubim.
Nastavlja da promatra dve osobe.
Kawamatsu
Ronin
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 11:08 pm
Uuuuhuhuh hvala ti na ovom cebetu (zahvaljuje se Kawamatsu Nagitou)
Inace ja se zovem Kawamatsu, sta radis u ovoj ulicici potpuno sam (Rekao je kawamatsu)
Hajde zajedno sa mnom izadji na svetlost dana (rekao je Kawamatsu uzbudjeno i srecno)
Inace ja se zovem Kawamatsu, sta radis u ovoj ulicici potpuno sam (Rekao je kawamatsu)
Hajde zajedno sa mnom izadji na svetlost dana (rekao je Kawamatsu uzbudjeno i srecno)
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 11:21 pm
I dalje je sedeo u svom polozaju sedenja prislonjen na hladni zid jer nije nameravao jos da ustane. Spustio je caskom glavu i ponovio tri puta to ime kako bi ga zapamtio. Nakon toga se nasmejao gledajuci Kawamatsua i rekao je tihim tonom.
"Ovde ima dovoljno svetlosti. Prisedni kraj mene pa cemo mozda kasnije prosetati malo."
Gledao je znatizeljno u Kawamatsua jer nije cesto da neko dodje njemu ovako blizu i porazgovara. Kraickom oka je video iza jednu misterioznu osobu te je deo svog razmisljanja rezervisao za nju.
"Pa dobro Kawamatsu, drago mi je sto sam te upoznao, odakle potices?"
"Ovde ima dovoljno svetlosti. Prisedni kraj mene pa cemo mozda kasnije prosetati malo."
Gledao je znatizeljno u Kawamatsua jer nije cesto da neko dodje njemu ovako blizu i porazgovara. Kraickom oka je video iza jednu misterioznu osobu te je deo svog razmisljanja rezervisao za nju.
"Pa dobro Kawamatsu, drago mi je sto sam te upoznao, odakle potices?"
Sakura
Enlisted
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 11:24 pm
Sakura se šetala mračnim i hladnim uličicama kada joj je pažnju privukao jedan znak. Zapravo, to se nije moglo ni nazvati znakom. Izgledao je trošno, staro i oronulo. Samo je prikazivao puteve kojim možeš krenuti. Sakura se u ovim ulicama osećala pomalo sumorno i usamljeno. Njenoj sumornosti potpomagale su i stare, oronule zgrade. Sve je bilo tako beživotno. Ljudi nisu obraćali pažnju na prolaznike. Činilo se da svako brine svoju brigu. Njeno srce počelo je polako da se cepa jer je uvidela koliko je ovo sušta suprotnost od mesta gde je odrastala tako bezbrižno. U jednom trenutku primetila je kako dve osobe razgovaraju veoma toplo i srdačno pa je odlučila da im se približi. Nabacila je svoj najsrdačniji osmeh te im je prišla.
"Izvinite što smetam. Ja sam Sakura. Ovo mesto je baš sablasno i čudno pa sam odlučila da vas upoznam."
"Izvinite što smetam. Ja sam Sakura. Ovo mesto je baš sablasno i čudno pa sam odlučila da vas upoznam."
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 11:30 pm
Hm...izgleda da ce ovi ovde da razgovaraju izgleda da nisu pljackasi a nisu ni otmicari mozda bolje da se sklonim pomislio je u sebi Tien , onda se okrenu i te podje u suprotnom pravcu od njih , upustivsi se u misli odlucio je da ga vetar vodi , pratio je njegov pravac .
Sta je to ?
Iza ugla rusevine ukaza se silueta izgladnelog psa koji je stajao mirno nije pravio nagle reakcije , Tien je zastao na par sekundi ali nije htio prici psu , pas ga je posmatrao neko vreme a onda se sklupcao na zemlju i oborio njusku , Tien se sazali a onda pridje te mu svojom rukom prodje kroz ofucanu dklau .
Hladno je zar ne drugar ?
Potom ustade i otide u nepoznatom pravcu.
Kawamatsu
Ronin
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 11:39 pm
Kawamatsu je pogledao u Nagitoa,seo pored njega ali u trenutku kada je seo, nepoznata osoba je prisla i predstavila se ali je odlucio da nastavi razgovor sa Nagitom pa ju je ignorisao
"E pa moj prijatelju ja poticem iz jednog sela daleko odavde koje se zove Lidon"
Kawamatsu je odgovorio Nagitou zatim ga upitao: "Odakle ti potices"
"E pa moj prijatelju ja poticem iz jednog sela daleko odavde koje se zove Lidon"
Kawamatsu je odgovorio Nagitou zatim ga upitao: "Odakle ti potices"
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Uto Dec 22, 2020 11:50 pm
Nagitovo srce poce ludacki da igra, ovolika kolicina nade koja se slivala u njega je cinilo da skoro prsne u njegov omiljeni psihoaktivni rezim, medjutim suzdrzao se, donekle. Gledao je u daljini kako devojka prilazi polako a za to vreme je slusao odogovor Kawamatsua. Bio je interesantan pa je on uzvratio svojim odgovorom.
"Ja poticem.. ne znam .. hahaha kako sam ocajan ahhahah... verovatno je to neko mesto bilo toliko puno ocajanja cim je odatle doslo ovo bice koje sam ja, tako beskorisno ahahah."
U par trenutaka kasnije se i rozokosa devojka javila, izgledala je malo zgrozeno zbog okoline ali jasno je, ni Nagitu se nije svidjala ova okolina ali sta je tu je. Zacu predstavljanje pa i on uzvrati.
Ne smetaš, drago mi je Sakura, moje ime je Nagito, samo Nagito, zar nije očajno?"
U toku konverzacije primetio je kako je ćelavi misteriozni lik nestao iz njegovog vidnog polja, to ga je malo opustilo.
"Ja poticem.. ne znam .. hahaha kako sam ocajan ahhahah... verovatno je to neko mesto bilo toliko puno ocajanja cim je odatle doslo ovo bice koje sam ja, tako beskorisno ahahah."
U par trenutaka kasnije se i rozokosa devojka javila, izgledala je malo zgrozeno zbog okoline ali jasno je, ni Nagitu se nije svidjala ova okolina ali sta je tu je. Zacu predstavljanje pa i on uzvrati.
Ne smetaš, drago mi je Sakura, moje ime je Nagito, samo Nagito, zar nije očajno?"
U toku konverzacije primetio je kako je ćelavi misteriozni lik nestao iz njegovog vidnog polja, to ga je malo opustilo.
Sakura
Enlisted
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 12:06 am
Sakura je primetila kako jedan od sagovornika nije bio sradčan koliko je očekivala, ali joj to nije poljuljalo samopouzdanje. Odlučila je da se ne obazire na njega. Kada se htela okrenuti i otići čula je glas druge osobe. Ovo ju je poprilično iznenadilo. Pogledala ga je i shvatila kako je on samo pomalo usamljen. Ta činjenica joj nije ni malo smetala. Čak, šta više, saosećala se sa njim te joj se on činio nekako bliži i otvoreniji za konverzaciju. Čim se predstavio nabacila je blagi osmeh kao znak sreće jer joj se obratio. Rekao je nešto što joj je privuklo pažnju.
(Znači, zove se Nagito..)
"Hvala ti što si se odazvao. Ne, mislim da je to poprilično lepo ime. Izvini što sam napadna ali zašto si toliko sumoran. Da li je samo ovo mesto razlog tvoje nelagode?"
(Znači, zove se Nagito..)
"Hvala ti što si se odazvao. Ne, mislim da je to poprilično lepo ime. Izvini što sam napadna ali zašto si toliko sumoran. Da li je samo ovo mesto razlog tvoje nelagode?"
Kawamatsu
Ronin
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 12:23 am
Kawamatsu je pogledao rozokosu devojku i onda je rekao nekako opusteno:
"Izvini na mojoj neuctivosti, hteo sam ti se obratiti ali sam odlucio prvo odgovoriti Nagitou. Hej Sakura ja sam Kawamatsu, Odakle ti potices. Da li iz nekog sela mozda?"
"Izvini na mojoj neuctivosti, hteo sam ti se obratiti ali sam odlucio prvo odgovoriti Nagitou. Hej Sakura ja sam Kawamatsu, Odakle ti potices. Da li iz nekog sela mozda?"
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 12:39 am
Kratak prohladni povetarac prohujaše kroz ovu zabačenu mračnu ulicu i Nagitova kosa se zavijorila poput zastave koja se viojiri na daljini na zidinama ovog kvarta. Podiže glavu i zagrli samog sebe jednom ruko, drugom prođoše kroz kosu i sa jasnim očajanjem u glasu prozbori.
"Sumoran? Činiti se hahaha, ispunjen sam nadom za bolje sutra ahah drago mi je kad vidim tako osobe koje će doneti sreću ovom svetu. Ja sam tu da vas bodrim, da oživite ovaj svet ahaha."
Dok je pričao te reči posmatrao je i Sakuru i Kawamatsua podjednako. Potom se obrati Sakuri sa presecajućim pogledom.
"A odakle si ti?"
Počeo je malko da se smeška dok je njegovim očima vladao privremeni očaj.
"Sumoran? Činiti se hahaha, ispunjen sam nadom za bolje sutra ahah drago mi je kad vidim tako osobe koje će doneti sreću ovom svetu. Ja sam tu da vas bodrim, da oživite ovaj svet ahaha."
Dok je pričao te reči posmatrao je i Sakuru i Kawamatsua podjednako. Potom se obrati Sakuri sa presecajućim pogledom.
"A odakle si ti?"
Počeo je malko da se smeška dok je njegovim očima vladao privremeni očaj.
Sakura
Enlisted
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 1:11 am
Kada je krenula da prozbori povetarac koji je milovao njeno lice prerastao je u vetar koji joj nije nimalo prijao. Čak, šta više, bilo joj je pomalo hladno. Naježila se ali se trudila da se to ne primeti. U tom momentu obratio joj se drugi lik. Ispada da se zvao Kawamatsu. Izvinio joj se te je u tom momentu bila srećnija jer je uspela da ostvari kontakt sa obojicom. Bila je poprilično srećna i zadovoljna novim poznanicima te se nasmešila. Kawamatsu i Nagito su je gotovu u isti tren upitali odakle je te je odlučila da im odgovori iako nije navikla da odaje svoje lične informacije strancima.
"Ja sam iz jednog sela po imenu Arakus koje je sušta suprotnost ovom mestu. Ono je bezbrižno i ispunjeno osmesima i razdraganim ljudima. U njemu svako ima svoje srećno mesto. Možda nekada naiđete na njega tokom ovog putovanja..."
U tom momentu Sakuri oči zasuziše zbog sećanja na srećne trenutke kada je bezbrižno sedela pored tople, pucketave vatre u njenoj kući. Zatim je brzo obrisala par suza koje su joj se slivale niz obraze te sa smeškom nastavila:
"Moram da priznam da nisam navikla na ovakvu sumornost i ozbiljnost. Odakle si ti Kawamatsu? Drago mi je što smatraš da sam sposobna da oživim ovaj svet ali veruj mi da si ti utoliko više sposoban da ga oživiš. Ako se ikada budeš odlučio za tako nešto biće mi drago da na tu misiju pođemo zajedno. Srce mi je stvarno puno kada primetim da postoje osobe poput tebe koje ne gube nadu. Nikada nisam podržavala pesimiste. Šta misliš, šta bi trebalo da se učini kako bi ovaj svet postao bolji?"
Utom je prebacila pogled na Nagitove oči te u njima videla neku notu nade i ponegde očaja.
"Možda se varam ali čini mi se da si pomalo očajan. Mogu li znati razlog tome?''
"Ja sam iz jednog sela po imenu Arakus koje je sušta suprotnost ovom mestu. Ono je bezbrižno i ispunjeno osmesima i razdraganim ljudima. U njemu svako ima svoje srećno mesto. Možda nekada naiđete na njega tokom ovog putovanja..."
U tom momentu Sakuri oči zasuziše zbog sećanja na srećne trenutke kada je bezbrižno sedela pored tople, pucketave vatre u njenoj kući. Zatim je brzo obrisala par suza koje su joj se slivale niz obraze te sa smeškom nastavila:
"Moram da priznam da nisam navikla na ovakvu sumornost i ozbiljnost. Odakle si ti Kawamatsu? Drago mi je što smatraš da sam sposobna da oživim ovaj svet ali veruj mi da si ti utoliko više sposoban da ga oživiš. Ako se ikada budeš odlučio za tako nešto biće mi drago da na tu misiju pođemo zajedno. Srce mi je stvarno puno kada primetim da postoje osobe poput tebe koje ne gube nadu. Nikada nisam podržavala pesimiste. Šta misliš, šta bi trebalo da se učini kako bi ovaj svet postao bolji?"
Utom je prebacila pogled na Nagitove oči te u njima videla neku notu nade i ponegde očaja.
"Možda se varam ali čini mi se da si pomalo očajan. Mogu li znati razlog tome?''
Kawamatsu
Ronin
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 1:26 am
Kawamatsu je odgovorio Sakuri i upitao je nesto drugo:
"Drago mi je sto si pitala ja sam iz sela daleko odavde koje je se zove Lidon, koje je takodje poznato i kao Ribarsko selo, neki u njemu su fini a neki ne, ali opet to je moj dom".
Kawamatsu je u tom trenutku jako zevnuo i rekao:
"Odoh da spavam samo cu se odmaknuti malo da vam ne smetam, pa vi onda nastaviti dalju pricu".
Kawamatsu se udaljio od Nagitoa i Sakure i otisao malo dalje da bi legao da spava.
"Drago mi je sto si pitala ja sam iz sela daleko odavde koje je se zove Lidon, koje je takodje poznato i kao Ribarsko selo, neki u njemu su fini a neki ne, ali opet to je moj dom".
Kawamatsu je u tom trenutku jako zevnuo i rekao:
"Odoh da spavam samo cu se odmaknuti malo da vam ne smetam, pa vi onda nastaviti dalju pricu".
Kawamatsu se udaljio od Nagitoa i Sakure i otisao malo dalje da bi legao da spava.
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 1:44 am
Nagito je pažljivo slušao svaku reč koju je Sakura proizvodila uz pomoc svojih glasnih žica. Bio je izuzetno zainteresovan za to mesto koje je Sakura opisala kao savršeno mesto za sreću. Međutim, Nagito je znao da takvo mesto verovatno ne postoji, verovatno je razrušeno i ofarbano očajem poginulih ljudi. Zna da ova država od kako je on došao nije planirala da svoju ekspanziju zaustavi. Koliko dugo je već ovde nije ni svestan da je upravo ova država veća nego što je bila pre. Nakon tih reči koje su Nagita ispunjavale misterioznom srećom mladić pokuša da izusti reči međutim Kawamatsu se uključio u razgovor. Čuo je zevanje i bilo mu je jasno da će upravo da nas napusti jer viša sila primorava njegovo smrtno telo da odmara. Podigao je ruku i mahnuo prema Kawamatsu-u koji je bio ogrnut Nagitovim ćebetom. Nakon što se udalji Nagito se zakašlja i krenuše pričati.
"Kako lepo mesto, zvuči baš divno i bajno, voleo bih da sam ja na takom mestu makar koračao, eh kako nemam sreće. Tužna istina, ne bih da ti rušim optimizam ali verujem da takvo mesto u ovom trenutku ne postoji. Ova gnusna odvratna država ruši sve pred sobom i verujem da je već mnoge gradove obojila crvenom očajničkom bojom. Tužno, verujem, ali nema mesta za suze. Prošlost je mnogima bila odvratna ali to nije razlog da se predamo očaju, već treba da pogledamo u ovo svetlo nebo i da skupimo u naša srca što je više moguće sreće i nade. Nažalost, ja to ne mogu, ovako beskorisna osoba ne može ništa da uradi. Hvala ti na lepim rečima i veri u mene ali znam sebe, znaju i oni.. oni .. ahahaahha .. smešno... bili su dobri ljudi... šteta što sam ih... ah nema veze.. U svakom slučaju nema potrebe da ispituješ moje stanje. Neka ostane na ovome."
Nagito napraviše kratku pauzu da uzme vazduh i stegnuše ćebe koje je imao oko sebe, drugo ćebe mu je Kawamatsu odneo.
"Da li ti je hladno?"
Nakon tih reči pruža ćebe koje i više ga ništa nije pokrivalo osim jedne marame koja je bila obmotana oko ruke.
"Kako lepo mesto, zvuči baš divno i bajno, voleo bih da sam ja na takom mestu makar koračao, eh kako nemam sreće. Tužna istina, ne bih da ti rušim optimizam ali verujem da takvo mesto u ovom trenutku ne postoji. Ova gnusna odvratna država ruši sve pred sobom i verujem da je već mnoge gradove obojila crvenom očajničkom bojom. Tužno, verujem, ali nema mesta za suze. Prošlost je mnogima bila odvratna ali to nije razlog da se predamo očaju, već treba da pogledamo u ovo svetlo nebo i da skupimo u naša srca što je više moguće sreće i nade. Nažalost, ja to ne mogu, ovako beskorisna osoba ne može ništa da uradi. Hvala ti na lepim rečima i veri u mene ali znam sebe, znaju i oni.. oni .. ahahaahha .. smešno... bili su dobri ljudi... šteta što sam ih... ah nema veze.. U svakom slučaju nema potrebe da ispituješ moje stanje. Neka ostane na ovome."
Nagito napraviše kratku pauzu da uzme vazduh i stegnuše ćebe koje je imao oko sebe, drugo ćebe mu je Kawamatsu odneo.
"Da li ti je hladno?"
Nakon tih reči pruža ćebe koje i više ga ništa nije pokrivalo osim jedne marame koja je bila obmotana oko ruke.
Sakura
Enlisted
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 2:16 am
Sakura je sa velikom pažnjom slušala svaku Nagitovu reč. Osetila je dozu melanholije u njegovom glasu.
(Pitam se zašto je ovakav. Sigurna sam da ranije nije bio ovakav.. Možda bih trebala da ga pitam... Čekaj da li mi je on svojim smehom i rečima nagovestio da je ubio ljude o kojima je pričao!? Dobro možda sam ja ipak previše veliki optimista. Možda nema razloga što je ovakav)
U Sakuri se vodila velika dilema da li da nastavi sa pitanjima. Zapravo, veoma ju je interesovalo šta bi Nagito mogao da kaže o pojedinostima. Oduvek su je zanimali životi drugih. Uvek je želela da nekako pomogne. U tom joj je pružio ćebe. Ovo joj je stvarno popravilo sliku o njemu. Bila je odušeljena njegovom nesebičluku jer je odlučio da joj da svoje poslednje ćebe koje ga je grejalo. Osmehnula se te rekla:
"Mnogo ti hvala što mi nudiš ćebe ali ja zaista ne mogu da prihvatim toliku velikodušnost. Ti se poprilično razlikuješ od mnogih na koje sam nailazila. Niko mi do sad nikada nije ponudio ni ono što mu nije trebalo a da ne pominjem nešto što mu je neophodno kako bi se ugrejao. Meni više svakako nije hladno. Hvala ti na tolikoj obzirnosti. A što se tiče mog sela zaista bi mi bila čast da te nekada tamo odvedem. Moje selo je uvek bilo otvoreno za nove goste. Iskreno ni ja nisam svesna zašto sam toliki optimista ali mislim da je to zato što ne želim da mislim o lošim stvarima. Možda si baš ti u pravu. Postoji velika mogućnost da je moje selo sada obojeno crvenom bojom. Možda sada mojim selom ne vladaju one svetle nijanse koje su mi pričinjavale sreću već neke tamne nijanse koje su sušta suprotnost njima."
U tom je pogledala ka nebu i ugledala prelepe oblake. Uvek je volela da gleda o njih. Oni su je smirivali. Činilo joj se kao da plešu po plavom nebu. Nasmejala se nekako odsutno ali ipak prijateljski te nastavila sa konverzacijom.
"A možda ovaj svet nije tako loš kao što ti se čini. Možda je baš suprotan. Reci mi, zašto imaš toliko loše mišljenje o svemu? Smatram da za sve postoji razlog, bilo loše ili dobro. Ipak, nije sve toliko crno. Da li se slažeš?"
Oči su joj zasijale jer se iskreno nadala da ima neki razlog za takvo razmišljanje.
(Pitam se zašto je ovakav. Sigurna sam da ranije nije bio ovakav.. Možda bih trebala da ga pitam... Čekaj da li mi je on svojim smehom i rečima nagovestio da je ubio ljude o kojima je pričao!? Dobro možda sam ja ipak previše veliki optimista. Možda nema razloga što je ovakav)
U Sakuri se vodila velika dilema da li da nastavi sa pitanjima. Zapravo, veoma ju je interesovalo šta bi Nagito mogao da kaže o pojedinostima. Oduvek su je zanimali životi drugih. Uvek je želela da nekako pomogne. U tom joj je pružio ćebe. Ovo joj je stvarno popravilo sliku o njemu. Bila je odušeljena njegovom nesebičluku jer je odlučio da joj da svoje poslednje ćebe koje ga je grejalo. Osmehnula se te rekla:
"Mnogo ti hvala što mi nudiš ćebe ali ja zaista ne mogu da prihvatim toliku velikodušnost. Ti se poprilično razlikuješ od mnogih na koje sam nailazila. Niko mi do sad nikada nije ponudio ni ono što mu nije trebalo a da ne pominjem nešto što mu je neophodno kako bi se ugrejao. Meni više svakako nije hladno. Hvala ti na tolikoj obzirnosti. A što se tiče mog sela zaista bi mi bila čast da te nekada tamo odvedem. Moje selo je uvek bilo otvoreno za nove goste. Iskreno ni ja nisam svesna zašto sam toliki optimista ali mislim da je to zato što ne želim da mislim o lošim stvarima. Možda si baš ti u pravu. Postoji velika mogućnost da je moje selo sada obojeno crvenom bojom. Možda sada mojim selom ne vladaju one svetle nijanse koje su mi pričinjavale sreću već neke tamne nijanse koje su sušta suprotnost njima."
U tom je pogledala ka nebu i ugledala prelepe oblake. Uvek je volela da gleda o njih. Oni su je smirivali. Činilo joj se kao da plešu po plavom nebu. Nasmejala se nekako odsutno ali ipak prijateljski te nastavila sa konverzacijom.
"A možda ovaj svet nije tako loš kao što ti se čini. Možda je baš suprotan. Reci mi, zašto imaš toliko loše mišljenje o svemu? Smatram da za sve postoji razlog, bilo loše ili dobro. Ipak, nije sve toliko crno. Da li se slažeš?"
Oči su joj zasijale jer se iskreno nadala da ima neki razlog za takvo razmišljanje.
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 2:27 am
Slušao je sa pažnjom Sakuru dok je pričala i sve reči se trudio da negde u svojoj glavi memoriše. U trenutku kada je odbila ćebe Nagito umalo da uradi ono što on to najviše voli međutim uspeo se suzdržati i samo je složio ćebe i stavio ga pokraj svojih prašnjavih stvari. Na sve to se on samo osmehnuo čuvajući u sebi opasnog demona koji neizvesno čeka da isključa iz njega ali za to nije pravo vreme. Nakon drugog niza Sakurinih reči okrenuo se u mestu i pogledau u nebo kao što je to i Sakura učinili. Za to vreme je počeo da svoj odgovor.
Ja nikad nisam rekao da je ovaj svet crn, ništa ne može biti potpuno mračno, uvek će postojati trunka dobrog u lošem i obrnuto. Bez nade ne može očaj da vlada, bez očaja ne može nada da obasjava. Slažem se sa tobom, nije sve tako crno. Tvoja vera u lepotu ovog sveta me ispunjava nekom svetlom nadom ahhahaha.
Opet se zagrlio gledajući i dalje u bolake koji slobodno lete po plavom nebu.
I ti voliš oblake?
Ja nikad nisam rekao da je ovaj svet crn, ništa ne može biti potpuno mračno, uvek će postojati trunka dobrog u lošem i obrnuto. Bez nade ne može očaj da vlada, bez očaja ne može nada da obasjava. Slažem se sa tobom, nije sve tako crno. Tvoja vera u lepotu ovog sveta me ispunjava nekom svetlom nadom ahhahaha.
Opet se zagrlio gledajući i dalje u bolake koji slobodno lete po plavom nebu.
I ti voliš oblake?
Sakura
Enlisted
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 2:35 am
Sakuri je stvarno počelo da prija Nagitovo društvo. Kada je odbila ćebe primetila je da mu nije bilo baš drago pa se na to malo snuždila. Odlučila je da sedne pored njega i da nastavi sa razgovorom. Kada ju je upitao da li voli oblake sam se plago osmehnula te rekla:
"Da, obožavam ih. Oni mi daju neki osećaj sigurnosti. Kada god pogledam u občake setim se topline svog doma i svega što sam radila kao dete. Možda se menjaju mesta, ljudi, dešavanja, ali oblaci nikada."
Blago se nasmejala te krenula da trlja oči. Odmah je shvatila da joj se spava ali nije imala dovoljno snege da se pomeri pa je samo bezbrižno utonula u san oslnivši se na neku hrpu kutija.
"Da, obožavam ih. Oni mi daju neki osećaj sigurnosti. Kada god pogledam u občake setim se topline svog doma i svega što sam radila kao dete. Možda se menjaju mesta, ljudi, dešavanja, ali oblaci nikada."
Blago se nasmejala te krenula da trlja oči. Odmah je shvatila da joj se spava ali nije imala dovoljno snege da se pomeri pa je samo bezbrižno utonula u san oslnivši se na neku hrpu kutija.
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 2:56 am
Nagito je u nekom trenutku bio seo pokraj kutija a nekoliko trenutaka kasnije je to učinila i Sakura. Deo njega je bio zbunjen jer ipak nije navikao na bilo kakvo društvo. Saslušao je sakuru i klimnuo je glavu sa osmehom. Nekoliko trenutaka kasnije samo je osetio kako su se kutije sa Sakurine strane malo pomerile. Nagito ju je uhvatio za rame i malo povukao prema sebi kako bi na kraju sila gravitacije uradila uradila svoje. Sakura tako padoše na Nagitovo rame, za to vreme je on drugom rukom dohvatio ono ćebe koje je složio i pokrioju je. On je sedeo u nepomičnom položaju gledajući prema kutku u kome je sedeo dugo, shvatio je da su ove dve osobe koje je danas sasvim slučajno upoznao isterale njega iz tog kutka. Nasmejao se i pogledao u nebo koje se polako smrkavalo, vreme je odmicalo i u jednom momentu ispred njegovih očiju su počele da sijaju zvezde, par momenata kasnije i on je utonuo u svet snova.
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 5:31 pm
Ulica bese duga ipak neimastina je bila velika pacovi po ulici su bili cesci za susret od bilo cega sto mozete zamisliti , tokom setnje ugledao je osobu koju je posmatrao pre nekokiko minuta i dalje je bila tu sa jos par njih ali su izgleda bili u anu , ali ipak nije mu to bila prepreka da ih ne probudi .
Druze trebao bi daustanes odatle hladno je nemam cebe viska na zalost ali ipak bolje da ustanes odatle.
Pruza ruku belokosom decku koji se jos nije razsanio , Tien skrenu pogled ka devojci koja je i dalje spavala ali ipak odlucio je da je ne budi.
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 6:19 pm
Pun sreće šetao je sa svojim društvom putem akademije. Bio je tako lep dan, nije mogao biti lepši. Iza jednog ugla desi se nešto neočekivano. Nagito se pre toga sapleo o svoju nogu, kakav nesrećnik pomislio bi. Međutim njegovi prijatelji zakoračiše iza ugla i desi se to da su bili uhvaceni u unakrsnoj paljbi strela, niko nije preživeo. Nagito je gledao kako krv leti na sve strane. Izgleda da je njegova sreća ovaj put njega spasila ali ga je ispunila velikim očajom. U jednom momentu mu se pojavi ruka ispred njega i oseti drmanje.
*Šta se dešava?*
Pomislio je, ali je ubrzo otvorio oči i shvatio da je sve bio samo san. Pogledao je iznad sebe i video osobu koja je prošla onaj put dok je pričao sa osobama koje je upoznao. I dalje je osetio Sakuru koja je mirno spavala naslonjena na rame, izgleda da je u veoma dubokom snu. Nije hteo da je probudi. Osvrnuo se opet na misterioznog lika i prihvati mu ruku i ustade polako pazeći da Sakura ne klepi glavom.
Navikao sam na ovo mesto, nekako je postalo toplije hahaha. Kojim dobrom?
*Šta se dešava?*
Pomislio je, ali je ubrzo otvorio oči i shvatio da je sve bio samo san. Pogledao je iznad sebe i video osobu koja je prošla onaj put dok je pričao sa osobama koje je upoznao. I dalje je osetio Sakuru koja je mirno spavala naslonjena na rame, izgleda da je u veoma dubokom snu. Nije hteo da je probudi. Osvrnuo se opet na misterioznog lika i prihvati mu ruku i ustade polako pazeći da Sakura ne klepi glavom.
Navikao sam na ovo mesto, nekako je postalo toplije hahaha. Kojim dobrom?
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 6:32 pm
Pogleda ponovo u devojku a onda tihim tonom rece kako je ne bi budio.
Razumem te ali trebai bi da pazis na svoje zdravlje jer izgleda da ako ne krenemo da brinemo sami o sebi zavrsicemo dva metra u zemlji ... tako da zelis da podjemo malo dalje cisto kako ne bi budili devojku . Inace moje ime je Tien kako se ti zoves ?
Odmaknu se par kuraka te smotri istog psa koji bese u rusevinama gledao ga je nekoliko sekundi a onda se ponovo povuce u tamu , Tien odmahnu glavom jer mu je bilo i suvise njegove muke i bede u kojoj se nalazio za vecinom ljudi koji su delili istu sudbinu.
I bolje da odes drugar...
Promrmlja te pogleda ka pravcu u kom je otisao pas , Tienu bese zao jer nije mogao da ga nahrani bar hlebom ili bilo cim ali morao je da stedi hranu.
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 6:41 pm
Rukom je čistio prašinu sa sebe i slušao ćealvu osobu. Pritom je čuo neko šuškanje, verovatno neka životinja. Podigao je glavu pogledavši u tek upoznatog Tiena i odluči da mu odgovori.
Tien... Drago mi je, moje ime je Nagito, kako očajno ime moraš priznati ahhaha.
Nagito se osvrnu i primeti da se polako spušta neka magla. Pogledao je u devojku koja je bila pokrivena njegovim ćebetom te odluči da je ne ostavlja tu samu, pogotovo u magli u ovom delu grada. Uzeo je svoje stvari spakovao ih u torbu koju je obesio na leđa a zatim je podigao Sakuru u naručje i pogledao u Tien-a.
Tek sam je upoznao i ne bih da baš toliko brzo pogine ahhahah, puna je nade ahahaha. Nego, oćemo li prošetati?
Tien... Drago mi je, moje ime je Nagito, kako očajno ime moraš priznati ahhaha.
Nagito se osvrnu i primeti da se polako spušta neka magla. Pogledao je u devojku koja je bila pokrivena njegovim ćebetom te odluči da je ne ostavlja tu samu, pogotovo u magli u ovom delu grada. Uzeo je svoje stvari spakovao ih u torbu koju je obesio na leđa a zatim je podigao Sakuru u naručje i pogledao u Tien-a.
Tek sam je upoznao i ne bih da baš toliko brzo pogine ahhahah, puna je nade ahahaha. Nego, oćemo li prošetati?
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 6:48 pm
Blago se nasmeja jer je izgleda upoznao jako pazljivu osobu , skrenu pogled sa Sakuri a onda rece.
Kazes puna je nada a ? Cudo je da i postoje takve osobe danas , svakako ne treba ostati sama .Tvoje ime ? Ne ne , totalno je pristojno ne treba da gajis mrznju prema sebi prijatelju cuvaj je za ovo smrdljivo mesto koje nazivamo domom .
Setavsi osmatrao je okolinu koja je sve viss podsecala na neku apokalipsu a ne na mesto gde zive ziva bica.
Sta te dovelo u ovu propast ?
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 6:59 pm
Zakoračio je posle ko zna koliko dugo na ulice, pustije su nego pre, to nije očekivao, a možda ljudi još uvek spavaju u svojim depresivnim kutcima. Slušao je sličnu priču od strane Tiena koju je čuo od Sakure pa je rekao.
Ne mrzim sebe, samo kažem istinu koju sam prihvatio hahhah.
Zasta na sekund sa pričom da uzme malo vazduha i pomisli.
*Ko zna koliko Sakura nije spavala čim se i dalje ne budi.*
Pazeći da ne ispusti Sakuru reče reči upućene Tienu.
Odakle sam? Ne znam hahaha, ne znam ništa... Znam da je neko selo ili šta je već puno nade, a ja očajnik poslat u smrt... i sutradan se budim ovde.. Eh nije li moja priča srećna.. A odakle si ti? Šta je tebe dovelo na ovo mesto?
Ne mrzim sebe, samo kažem istinu koju sam prihvatio hahhah.
Zasta na sekund sa pričom da uzme malo vazduha i pomisli.
*Ko zna koliko Sakura nije spavala čim se i dalje ne budi.*
Pazeći da ne ispusti Sakuru reče reči upućene Tienu.
Odakle sam? Ne znam hahaha, ne znam ništa... Znam da je neko selo ili šta je već puno nade, a ja očajnik poslat u smrt... i sutradan se budim ovde.. Eh nije li moja priča srećna.. A odakle si ti? Šta je tebe dovelo na ovo mesto?
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 7:06 pm
Saslušavsi Nagita napravi kratku pauzu u mislima prisetivsi se svoje proslosti , nije mnogo pricao o njoj ali ipak nije imao sta da krije.
Otac mi je bio vojni oficir koji je otisao gde ne treba i nije se vratio ostao sam sa majkom potom se ona razbolela upadali smo u dugove zbog njenog lecenja i eto tu sam gde sam prosto drzava nije htela da zivimo bolje , bilo im je isplativije da nas isteraju i usele druge ljude koji bi redovno placali njihove rekete i dadzbine , secam se kada su nam sve zaplenili nisu nam dali apsolutno nista iz kuce da iznesemo sve moje stvari ostale su tamo sve uspomene na moj zivot , slike moga oca i majke na zalost nisam sacuvao zato zivim sada kao cudak .
Prihvatio istinu ? Ti o imenu ja o sudbini druze moj..svi smo mi odresene sudbine jos od kad..
Nagito Komaeda
Shogun
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 7:14 pm
Slušao je Tiena pažljivo, dirljiva ali gnusna priča o njegovoj tužnoj prošlosti. Nagito je predpostavio da mu i taj drugi roditelj više nije među živima. Zasvrbela ga glava međutim zna da se ne može počešati zbog devojke koju nosi u naručju. Pogleda ka nebu na trenutak te progovori.
Teška vremena verujem, znam, osetio sam ih, valjda... Ali šta je tu je, ideš napred prati nadu, prati sreću , promeni svet ahahhaa.
Nastavio je da korača prašnjavim stazama ovih oronulih ulica kad odjednom u daljini ugleda poznatu figuru.
Teška vremena verujem, znam, osetio sam ih, valjda... Ali šta je tu je, ideš napred prati nadu, prati sreću , promeni svet ahahhaa.
Nastavio je da korača prašnjavim stazama ovih oronulih ulica kad odjednom u daljini ugleda poznatu figuru.
Vukorec
Ronin
Level: 10
Re: Ulice Siromašnih
Sre Dec 23, 2020 7:19 pm
Tumarao sam po smrdljivim i uskim,maglom okupanim sokacima ovog pakla...Probijao sam se kroz hladno jutro i sretao sam samo pacove.Tu zaraznu gamad!Sve sto se moglo cuti su sablasno zavijanje povetarca kroz suplje ulice i odzvanjanje mojih koraka o blatnjavu kaldrmu.Tanan kada sam pomislio da je mesto potpuno prazno i konacno mrtvo...Ucinilo mi se da sam cuo nesto! Dopiralo je iz susedne ulice:
'Da,jeste,bio sam u pravu.' pomislio sam.
Kafana se nalazila tamo.Kafana ili nesto sto je podsecalo na nju.
Prisao sam vratima...
'Da,jeste,bio sam u pravu.' pomislio sam.
Kafana se nalazila tamo.Kafana ili nesto sto je podsecalo na nju.
Prisao sam vratima...
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu